Конгрес 2009
Последњег дана Конгреса 2008. године у конференцијској сали хотела у Опатији настала је општа бојазност за опстанак Удружења. Наиме, није било кандидата за организовање наредног Конгреса, и уколико се не нађе, Удружење би морало да се угаси. Ситуација је била прилично напета, а Влајче и ја никако нисмо очекивали овако нешто на нашем првом Конгресу, а још мање да је наш комитет највећи фаворит за организатора. Били смо у великој дилеми шта да радимо. Истовремено смо разговарали са једним од јачих комитета, Сарајевом, да у сарадњи са њима будемо организатори, али они су то тек могли да знају за месец дана. И поред свега, схватајући озбиљност ситуације, били смо све ближе одлуци да се кандидујемо. Али, требала нам је сагласност осталих чланова управног одбора којима је било веома тешко објаснити шта се дешавало у Опатији. На крају смо морали да гласамо, и резултатом 4:3, смо постали нови организациони комитет Конгреса. Иронија је да је одмах нагон проглашења, звао Миха да промени свој глас у против, али већ је било касно. Ипак, није се покајао што је тако испало.
После тога се све одиграло брзо – организовали смо радионицу „Press Play Hear EESTEC“, локални комитет Сарајево је пристало да буде ко-организатор Конгреса, почело је да се ради на сакупљању пара, и у децембру месецу смо сазнали да смо добили паре од Министарства омладине и спорта за организацију Конгреса и наше муке су биле решене!
У периоду од 20. до 30. марта 2009. године око 150 студената са 45 европских универзитета окупило се у циљу побољшања сарадње и првих пет дана Конгреса провело у Београду, а других пет дана у Сарајеву.
Свечано отварање Конгреса одржано је у Дому Народне скупштине, где су поред учесника, присуствовали и представници Министарства омладине и спорта, Универзитета у Београду и Електротехничког факултета, пожелевши студентима успешан рад и леп боравак у нашој земљи. Хор АКУД „Бранко Крсмановић“ је унео право освежење на отварању певајући студентску химну „Гаудеамус“ и другу Мокрањчеву руковет, а потом је уследио коктел и приказивање српских народних игара у изведби АКУД „Младост“ из Степојевца.
Овај Конгрес остаће запамћен и по догађају “Open Day” који је овом приликом организован по први пут у Свечаној сали Грађевинског факултета. Приликом овог догађаја, отвореног за све студенте, компаније и страни универзитети презентовали су свој рад, програме за постдипломске студије и понудили студентима стипендије. Посетиоци су могли да се информишу о раду више од 10 истакнутих компанија и распитају се о могућностима за наставак студија на Универзитету у Лугану, Универзитету примењених наука у Хамбурга, као и на Универзитету Кауст из Саудијске Арабије.
Током догађаја “Open Day” одржана је и трибина на тему Болоњске декларације, “Србија данас – Европа сутра”, на којој су говорили професорка Србијанка Турајлић и студент Момир Ђекић, обоје са Електротехничког факултета у Београду, као и Денис Рудоња, студент Електротехничког факултета у Сарајеву.
Поред званичног дела, потрудили смо се да гостима покажемо занимљив ноћни живот. Свакако једна од журки које ће се сви радо сећати је она на бродићу који је пловио три сата по Дунаву и Сави пружајући могућност учесницима да виде Београд са река. Још једна иновативна журка одржала се у Клубу студената технике (КСТ) уз звуке осамдесетих са темом „графити“. Наиме, сви учесници су носили беле мајице и имали флуоросцентне маркере остављајући једни другима разноразне цртеже и поруке, занимљиве, пословне, љубавне... Свима је остала као веома драгоцена успомена та бела исписана мајица која ће нас подсећати на незаборавне тренутке проведене заједно. Вреди споменути да је ова журка потом постала хит међу Истековцима и ретки су комитети који је нису организовали на својим догађајима!
Конгрес се потом преселио у Сарајево где су настављена заседања Скупштине Истека. Изабран је нови међународни Управни одбор и Београд је поново и ту умешао своје прсте.
Права релаксација у Сарајеву био је одлазак у спа центар: брћкање у води, спуштање низ тобоган, одмарање у ђакузију управо оно што је свим учесницима Конгреса било потребно!
Створена су многа велика пријатељства, а посебно између чланова локалних комитета Београда и Сарајева што потврђује то да наши чланови у великом броју путују на догађаје у Сарајево и обрнуто.





